Voleli smo iste stvari, smejali se istim šalama, težili istim ciljevima u životu. Godinama smo gradili svoju vezu, trudeći se da to što imamo i što smo smatrali posebnim, sačuvamo od svih loših ljudi i osećanja. Obećali smo jedno drugom ono zauvek i, mislio sam, tako će i biti.
Ali… Da ne bi tog ali, još bismo bili srećni zajedno i možda bismo, ko zna, i male anđelčiće do sada čuvali. Ali, kao što rekoh, život je čudo i ne treba potcenjivati njegovu mogućnost da nas iznenadi.
Ali… Da ne bi tog ali, još bismo bili srećni zajedno i možda bismo, ko zna, i male anđelčiće do sada čuvali. Ali, kao što rekoh, život je čudo i ne treba potcenjivati njegovu mogućnost da nas iznenadi.
Tako sam i ja, sasvim neočekivano, upoznao nju, malu, crnokosu, i ni malo savršenu. Njeno telo, prepuno izdašnih oblina, mamilo je uzdahe na ulici. To što sam osetio kada sam nju upoznao bila je čista fizička strast. Nisam mogao da se oduprem želji da je dodirnem, da je zagrlim, da rukama milujem te prelepe grudi i butine, kao izvajane… Ma koliko da sam se trudio da ugušim ludu želju za njom, nisam uspeo. Morao sam je imati. Mislio sam, samo jednom da poljubim te usne, da je pomilujem, stegnem čvrsto uz sebe, i sve će prestati.
Ali nije. Tako je bilo sve vreme naše veze. Želeo sam je na hiljade načina, a voleo sam je samo na jedan. Potpuno pogrešan.
Da, varao sam svoju dragu, ali tada mi to nije bilo bitno. Potisnuo sam sva svoja osećanja vezana za nju, mislivši da sam se zaljubio u svoju malu garavu devojčicu. Krali smo noći, skrivajući se vodili ljubav na mnogim mestima gde vam to nikada ne bi palo na pamet. Ali tada je sve izgledalo drugačije, obuzeti onom iskonskom, životnom strašću, nismo mogli drugačije da razmišljamo do svojim telima. A ona su želela da se vole i ništa ih nije moglo zaustaviti u tome.
Kada sam se osvestio, bilo je već kasno. Moja bivša draga mrzela me je iz dna duše i bila je, za mene, nedostižna i daleka. A ja, ja sam ljuljao malenu devojčicu na svom krilu i bio oženjen ni malo savršenom ženom. Onom istom u koju sam se tako na prečac zaljubio. I, naravno, nismo imalii ništa zajedničko, pa čak ni ideju kako bismo mogli da funkcionišemo. A strast, ona velika zaljubljenost i želja kojoj nismo mogli da se odupremo? I ona je odavno nestala.
Da, varao sam svoju dragu, ali tada mi to nije bilo bitno. Potisnuo sam sva svoja osećanja vezana za nju, mislivši da sam se zaljubio u svoju malu garavu devojčicu. Krali smo noći, skrivajući se vodili ljubav na mnogim mestima gde vam to nikada ne bi palo na pamet. Ali tada je sve izgledalo drugačije, obuzeti onom iskonskom, životnom strašću, nismo mogli drugačije da razmišljamo do svojim telima. A ona su želela da se vole i ništa ih nije moglo zaustaviti u tome.
Kada sam se osvestio, bilo je već kasno. Moja bivša draga mrzela me je iz dna duše i bila je, za mene, nedostižna i daleka. A ja, ja sam ljuljao malenu devojčicu na svom krilu i bio oženjen ni malo savršenom ženom. Onom istom u koju sam se tako na prečac zaljubio. I, naravno, nismo imalii ništa zajedničko, pa čak ni ideju kako bismo mogli da funkcionišemo. A strast, ona velika zaljubljenost i želja kojoj nismo mogli da se odupremo? I ona je odavno nestala.
Нема коментара:
Постави коментар